Градска општина Нови Београд је једна од 17 београдских општина. По површини је највећа општина у Београду са површином од 4.074 хектара. Изграђена је након Другог светског рата и развила се у модеран велеград.

Географски положај и одлике
Налази се на левој обали Саве. Административно, његов североисточни део почиње на десној страни Дунава, мало пре ушћа Саве у Дунав. Налази се северозападно од „старог“ Београда, са којим је спојен путем 6 мостова (Бранков мост, Газела, Стари савски мост, Стари и Нови железнички мост, и најновији, преко Аде Циганлије, отворен 2011. године). Европски пут E-75 пролази кроз средиште Новог Београда.
Главна физичка особина Новог Београда је његов раван терен. Осим Бежаније, свог западног дела, Нови Београд је изграђен на површини која је у основи била мочвара када је 1948. године отпочела изградња новог града. Годинама је на Нови Београд доношен песак са дунавског Малог ратног острва, све док од њега није преостао мали уски пошумљени појас земље који постоји и данас. Од свих београдских градских општина, Нови Београд има највише зелених површина, укупно 3,47 km² или 8,5 % своје површине. Највећа површина паркова отпада на парк Ушће. На Новом Београду је 2008. године отворен Парк Република Српска.

Становништво
Од почетка изградње 1948. Нови Београд је доживео нагли пораст броја становника, али је последњи попис показао да се број становника током 1990их смањио.
Према попису из 2002. било је 217.773 становника (према попису из1991. било је 224.424 становника). У насељу Нови Београд живи 181.797 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 79.649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.
Ово насеље је у углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Историјат
Још у предратном периоду, између два светска рата, рађале су се идеје и стварали урбанистички планови о изградњи града на левој обали Саве, између Земуна и Београда. Ширење Београда на леву обалу Саве предвиђено је и генералним урбанистичким планом Београда из 1923. године. Планска изградња започела је 1924. године, када је почела изградња аеродрома, а нешто касније и фабрике „Рогожарски“. Године 1934. поново је урбанистички план који је обухватао садашњу територију Новог Београда, на основу којег је, на месту званом Старо сајмиште, изграђен и отворен Сајам 1938. године. Очувани су и други документи, као што је и примерак листа новина „Нови Београд“ (изашао 17. јануара 1930. године у Земуну), чији је власник и уредник био Александар Врањешевић, затим низ докумената који говоре о изградњи Новог Београда. Године 1933. формирано је удружење које је носило име „Удружење за улепшавање леве обале Саве - Нови Београд“, а 1924. године кафана у Новом насељу, чији је власник био Петар Кокотовић, земљорадник из Бежаније, носила је име „Нови Београд“.
После Другог светског рата, у новој Југославији почела је изградња Новог Београда. У првој години изградње, с почетком 11. априла 1948., учествовало је око 5.000 омладинаца. 1949. на изградњи Новог Београда учествовале су 22 омладинске и 22 фронтовске бригаде, са 33.000 омладинаца и омладинки и 25.000 фронтоваца. Први радови били су постављање темеља Палате федерације, хотела „Југославија“, стамбеног блока у Тошином бунару, Студентског града и других објеката. Прва фаза изградње Новог Београда трајала је до 1950. године, када је направљен прекид због економске блокаде и међународног положаја у којем се нашла Југославија.
1952. године, формирана је општина Нови Београд, до тада Х рејон града Београда, имала је 8.000 становника. Ради настављања и успешније изградње Новог Београда, у априлу 1956. године формирана је дирекција за изградњу Новог Београда. Од 1960. године поново су започете активности на изградњи стамбених објеката, а 1962. године изграђен је и коначни регулациони план.
Као трећа фаза изградње Новог Београда обележена је 1968. година када су омладинске радне бригаде наставиле изградњу стамбених и пословних објеката.

Привреда
Како је у време социјализма тешка индустрија сматрана покретачком силом целе привреде, тешка индустрија је деценијама доминирала и привредом Новог Београда. Ту су изграђени „Индустрија мотора и трактора“ (ИМТ), „Фабрика одливака и модела“ (ФОМ), бродоградилиште „Београд“ (некада Тито), топлана на Савском Насипу, фабрика електро-опреме „МИНЕЛ“.
Данас у привреди Новог Београда доминирају финасијски сектор, услужни сектор, комерцијално заступнички, трговачки, спорстко-рекреативни и грађевински сектор.

Култура и образовање
Нови Београд је пројектован као модеран град, у њему су изграђене бројне основне и средње школе, факултети, цркве и музеј савремене уметности који се налази на Ушћу. Деценијама је Црква светог Ђорђа на Бежанији била једина црква у општини. Изградња нове Цркве светог Василија Острошког на Бежанији је почела 1996, док је изградња Цркве светог великомученика Димитрија почела 1998.
На Новом Београду налази неколико основних и средњих школа, као и Студентски град, комплекс зграда које чине највећи дом студената Универзитета у Београду. На Новом Београду налазе се следеће школе: Девета београдска гимназија, Десета београдска гимназија, Факултет драмских уметности, Средња туристичка школа, Средња школа графичког дизајна, Политехничка академија, Техничка школа „Нови Београд“ и Руска школа.

Фото галерија: http://novi-beograd.sns.org.rs/galerije/novi-beograd-1